Predrag Nikić je do sada zaposlio oko 350 nastavnika u engleskim trening centrima u Kini, a od toga je njih više od 200 iz Srbije. Ovaj diplomirani profesor književnosti, poreklom iz Sečnja kod Zrenjanina, napustio je Srbiju u trenutku kada je izgubio nadu u bolju budućnost u Srbiji. Radio je godinu dana u jevrejskom restoranu na Menhetnu, pokušavao u Berlinu da nađe adekvatan posao a naposletku završio u Kini. U Pekingu već 5 godina, od maja 2014, radi kao nastavnik engleskog u English training center (slično kao vrtić, deca su uzrasta od 3 do 7 godina). Njegovi poslodavci bili su oduševljeni kvalitetom njegovog rada i pitali su ga da li bi mogao da im obezbedi još sličnih nastavnika.
Danas Nikić sarađuje sa trening centrima širom Kine i povezuje ih sa kvalitetnim nastavničkim kadrom širom sveta. Za prijavu na posao kandidat treba Nikiću da pošalje samo radnu biografiju (CV) i kratak video na kojem izgovara par rečenica o sebi na engleskom (www.predragnikic.com). Diploma engleskog jezika kandidatu nije potrebna a jedini trošak koji ima je kupovina karte do Kine u trenutku kada dobije obaveštenje da je dobio posao. Roditelji u Kini su spremni da plate mnogo više za privatne skole u kojima rade nastavnici koji su stranci. I sami nastavnici zadovoljni su visokim platama a niskim životnim troškovima koji im omogućavaju da na mesečnom nivou dosta novca uštede.
Povod za razgovor sa Nikićem je nagrada za najboljeg nastavnika u svom lancu škola u Kini koju je dobio Bojan Janković iz Zrenjanina, jedan od nastavnika kojeg je Predrag Nikić zaposlio.
– Kako se osećate kada znate da je jedan od nastavnika kojem ste našli zaposlenje u Kini dobio nagradu za najboljeg nastavnika?
Osećam se presrećno. Bojan je moj prijatelj i znamo se već godinama. Prvo sam ga doveo u jedan trening centar u Huhotu, glavnom gradu kineske provincije koja se zove unutrašnja Mongolija, pa sam ga nakon toga doveo u školu u kojoj ja radim. Na proslavi ovogodišnjeg Spring festivala, kineske nove godine, glavni menadžer skole nam je saopštio da je Bojan proglašen za nastavnika godine. Svi smo bili presrećni, i ponosan sam na mog Zrenjaninca Bojana.
– Otkuda tolika potražnja u Kini za nastavnicima engleskog?
Kina je svetski fenomen. To je verovatno jedina država na ovoj planeti koja već skoro 30 godina ima konstantni porast BDP-a, bruto nacionalnog dohotka, i to ne 2-3% već, preko 10%, npr. 2007, ako se ne varam, imali su rast BDP od 14%! Čisto poređenja radi, američki BDP je oko 2%. Jedan od razloga za trgovinski rat koji je Tramp počeo sa Kinom jeste iz revolta i osećaja da Kinezi, polako ali sigurno, postaju dominanti u svetskoj ekonomiji. Pre desetak godina udeo američke ekonomije u svetskoj ekonomiji je bio 40%, znači, Amerika – 40%, ceo ostatak sveta – 60%, danas Amerika ima samo 18% udela u svetskoj ekonomiji, imate 3 puta da pogađate ko je uzeo ovaj ostatak. Sa porastom ekonomije raste i potreba za obrazovanjem i za pričanjem engleskog. Svako ko priča kineski i engleski je u mogućnosti da komunicira sa oko 70% svih ljudi na ovoj planeti. Plus što, nalik Evropskoj uniji, postoji ASIAN, neka vrsta jugoistočne Azijske unije, i opet možete da pogađate koji je jezik uzet za glavni jezik te zajednice naroda – engleski, naravno. Zato Kinezi žele da njihova deca pričaju engleski, da u momentu kada Kina bude smenila Ameriku na mestu predvodnika sveta mladi Kinezi budu bilingvalni, da mogu da se služe engleskim kao bilo ko rođen u Nemačkoj, Švedskoj ili bilo kojoj drugoj razvijenoj državi.
– Da li pomažete zaposlenima da se snađu i naviknu na život u novoj zemlji i drugačijoj kulturi?
Da, to je ono sto želim i što se trudim da radim od kada sam počeo ovim da se bavim avgusta 2014. Ispočetka sam tražio najbolje moduse i najbolji način da pomognem novim nastavnicima. Kina je jako drugačija sredina od bilo čega sto su nastavnici ranije iskusili i osetili, sve je ovde novo, oko vas nisu slova koja razumete ili ne razumete, kao kad odete npr. u Nemačku pa iako ne razumete šta tačno piše možete barem da naslutite, ovde je sve kao da ste sleteli na Mars. Pa onda jet leg, promena vremenske zone, različito vreme u Evropi i Kini, koje obično traje od 3 do 5 dana i ljudi se osećaju umorno, iscrpljeno, noću ne mogu da spavaju jer im bioritam kaže da je u Evropi dan a u Kini je noć, i umor koji se javlja danju jer unutrašnji bioritam kaže da je vreme za spavanje, restorani, gradski prevoz, koji uglavnom ne pričaju engleski, tako da zna da bude stresno na početku, u prvim danima, ali 95% ljudi koji su došli ne žele da se vrate, 5 mojih nastavnika se već oženilo Kineskinjama.
– Kako izgleda vaš život i život drugih nastavnika u Kini?
Život izgleda onako kako ga osmislite. Ako ste sami, i više vuk samotnjak takvi ćete biti i u Kini, radićete, ići ćete kući, dopisivaćete se sa svojima preko skype ili Facebook ili kineske neverovatne aplikacije WeChat, a ako ste otvoreni i druželjubivi imaćete neverovatno zanimljiv život, u toku mini raspusta ćete putovati svuda po Kini, u toku velikih raspusta u februaru i oktobru putovaćete u zemlje oko Kine, koje spadaju među najlepše zemlje koja ova planeta ima, Tajland, Vijetnam, Kambodža, Indonezija sa Balijem, Malezija, FIlipini. Znači, sve je individualno, naravno, ali verujem da ce 90% stranaca ovde da se složi sa mojoj ocenom da živimo kao rok zvezde.
– U koje gradove nastavnici iz Srbije najradije idu?
Različiti su gradovi. Postoje ljudi koji su jako probirljivi pa hoće npr. samo Šangaj, koji je najinternacionalniji grad, ali za Šangaj morate da pričate savršen engleski. Znam da postoji velika populacija Srba koji žive u Šenženu, gradu koji je spojen sa HongKongom. Postoji, onda, velika populacija ljudi ovde u Pekingu, glavnom gradu. Moj prijatelj Makedonac Gligor Pečev mi je jednom prilikom rekao da ne može da veruje da vozi skuter Pekingom i da čuje da se na ulici priča srpski. Takođe, postoje gradovi od 4-5 miliona stanovnika na jugu Kine koji su tropski i popularni i naši ljudi vole tamo da žive i rade, kao npr. Fuzhou, Xiamen, Zhuhai, Quanzhou, pa onda prelepo kinesko tropsko ostrvo koje zvuči kao neko naše žensko ime Sanya itd.
– Šta biste poručili ljudima koji ne mogu da nađu posao u Srbiji?
Preporučio bih da se pokrenu, da se ne plaše promene, da pobede sebe i da krenu da urade nešto sa svojim životom. Lako je iz sigurnosti svoje sobe govoriti i lamentirati nad sopstvenom sudbinom, teško je uraditi nešto sa njom i uprkos nje. Nedavno sam čitao knjigu američkog edukatora Džona Maksvela koji je rekao da je naša sreća definisana samo 10% okolnostima u koje nas je život bez naše volje bacio i 90% našom reakcijom na to što smo od života dobili. To je jako optimistično i pokreće na akciju, znači da samo 10% naših života mi ne kontrolišemo, a da je čak 90% ostalog u našim rukama i da ne zavisi ni od države gde smo se roditi, ni od društva, ni od roditelja, nastavnika, okolnosti, već jedino i isključivo od nas samih! Tako da je potrebno samo da verujemo u sebe i da svaki dan pobedimo samo jednu osobu sa kojoj imamo takmičenje svakoga dana a to je naš odraz u ogledalu! Samo hrabro i do pobede!
Izvor: Portal Preporučujemo